MIRO LAZOVIĆ: ‘Schmidt je napravio veliku grešku’

Miro Lazović, bivši predsjednik Skupštine RBiH, govorio je za FTV o značaju 22. maja, datuma prijema Bosne i Hercegovine u Ujedinjene nacije, političkim blokadama koje usporavaju evropski put zemlje, ulozi međunarodne zajednice, ali i ostavci visokog predstavnika Christian Schmidt. Poručio je da BiH bez promjene ustavnog uređenja ne može postati članica Evropske unije niti NATO saveza.

Prisjećajući se 1992. godine i prijema Bosne i Hercegovine u Ujedinjene nacije, Lazović je kazao da je država već tada bila suočena s velikim političkim pritiscima i agresijom.

„Bosna i Hercegovina je već tada ušla u, da tako kažem, jedan aranžman kojeg mi tada nismo znali, ali koji se faktički kreirao u Beogradu i Zagrebu. I Bosna i Hercegovina je u raspadu bivše Jugoslavije platila najveću cijenu.“

Naglasio je da su referendum održan 29. februara i 1. marta 1992. godine, međunarodno priznanje 6. aprila, kao i prijem u UN 22. maja, bili ključni događaji za državnost Bosne i Hercegovine.

“1. mart je datum koji je, kako ga ja zovem, rođendan ove države i da nije bilo 1. marta ne bi bilo 6. aprila kada je tadašnja Evropska zajednica priznala Bosnu i Hercegovinu, a 22. maja kada su Ujedinjene nacije dale legitimitet Bosni i Hercegovini kao međunarodno priznatoj državi.”

Dodao je da 22. maj nikada nije dobio mjesto koje zaslužuje u institucionalnom i zakonodavnom okviru BiH.

“Samo ga pominjemo, ali on nigdje nije verificiran kroz sistem, kroz zakone da bi bio obilježavan.”

Govoreći o političkoj situaciji u zemlji, Lazović je rekao da Bosna i Hercegovina nema alternativu evropskim i euroatlantskim integracijama, ali da postojeći ustavni sistem ozbiljno koči napredak države.

“Često govorim da BiH ovih 30 godina vozi pod ručnom kočnicom, jer nekad je ona malo spuštena, nekad zategnuta, sve zavisi od političkih igara koje se odvijaju na prostoru BiH.”

Prema njegovim riječima, trenutni ustavni aranžman proizvodi stalne političke blokade koje onemogućavaju reforme potrebne za napredak ka Evropskoj uniji.

“Ustav se mora mijenjati i blokade koje su ugrađene u ovaj Ustav konačno se moraju otvoreno postaviti na sto i razgovarati o njima.”

Smatra da je rješenje u provođenju presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strasbourga, uz jačanje prava svakog građanina.

“Ili ćemo postati evropska država kao i sve druge u kome će pojedinac i individua biti stub tog ustava ili ćemo ostati zarobljenici nekih etničkih politika.”

Komentarišući ostavku visokog predstavnika Christiana Schmidta, Lazović je rekao da su brojne špekulacije prisutne u javnosti, ali da je i sam Schmidt određenim potezima doveo svoju poziciju u pitanje.

“Njegova pozicija u BiH nije samo negirana od strane Milorada Dodika i vlasti Republike Srpske, već je on svojim nekim potezima svoju poziciju složio na način da gotovo sve političke partije pa i neke civilne strukture su imale neki kritički odnos prema njemu.”

Posebno je kritikovao odluku o suspendovanju Ustava Federacije BiH tokom formiranja vlasti.

“Mislim da je to velika greška koja je okrenula ogroman broj građana BiH protiv njega.”

Govoreći o evropskom putu BiH, Lazović je ocijenio da se država već tri decenije nalazi između zahtjeva Evropske unije i dejtonskog ustavnog sistema.

“Današnja BiH ovih 30 godina razapeta je država između Brisela i Dejtona. Brisel traži da bržim putem idemo ka Evropi, a noge su nam sputane Dejtonskim okovima.”

Dodao je da Evropska unija ima dovoljno mehanizama da izvrši pritisak na domaće političke aktere kako bi se provele reforme i implementirale presude Evropskog suda za ljudska prava.

„Evropa treba da insistira na provođenju toga i prisiliti domaće političare na realizaciju toga.“

Na kraju je izrazio razočarenje domaćim političkim predstavnicima zbog izostanka jedinstvenog nastupa prema međunarodnoj zajednici.

„Kad god smo mi bili jaki, složni i Amerika je vodila računa o tome, a kad smo ovako nejedinstveni, onda se oni okreću onima koji drže ručnu kočnicu svojim rukama.“